Andrija Čordaš - akordi

Uvod:

fis Cis  D A h Cis fis

fis        Cis         D                         A

Andrija Čordaš, siroče iz drugog rata,
            h           Cis          fis     Cis7

omalen čovjek, vedrih očiju,
           fis                    Cis

čopori svinja, vatrica tinja,
            D        A

Savske bare i dubina,

 h                             fis            

velikog neba slavonskog,
               h            E

im'o dva psa, dva druga,
                  A          D

to nije bilo gazda i sluga,
        h      Cis              fis         Cis7              

to je bilo prijateljstvo iskreno.

             fis                 Cis        
Pričaju ljudi mlad je bio,

             D             A
lijepu je Slavu zavolio,

            h                     fis    Cis7
a nju je bolest, rano uzela,

            fis                          Cis
k'o vuk samotnjak tugu je krio,

            D                     A
nije po birtija plak'o i pio,

         h                  Cis          fis   
samo on zna kako našao je mir,

                hm                E
kad bi ga pitali što živi tako,
           A           D

zašto ne stekne imanja,
            h

a on bi rek'o,
               Cis                        fis           E7

pa nek se bogati 'ko o tom sanja.

Ref.
             A                      Cis

Jer nije sretan k'o puno ima,
              D                    A

sretan je onaj tko malo treba,
E                     D         A

ne da se sreća zlatom kupiti,
                 A                      Cis

sva blaga svijeta ništa ne vrijede,

              D                    A
jadan je onaj kog' vrag zavede,
             h                 Cis                   D

pa cijeli život samo dukate na hrpu sprema,

              Cis
đaba mu svega,

          fis         fis    Cis
kad u duši mira nema.

Sanjivom plavom seoskom zorom,
svirala frula širokim šorom,
njegova pjesma je sokak budila,
i sve su gazde baš njega htjele,
kod njeg' su svinje bolje jele,
tko zna zašto, možda i njima dobrote fali,
a znao je reći, marva je marva,
u trnju jede, u blatu spava,
ali se nikada ne uprlja k'o čovjek.

Bio je Andra na svoju ruku,
po selu pričali mimo svijeta,
ljudi k'o ljudi, ljudima uvijek nešto smeta,
a samo je živio kako je htio,
i s ono malo sretan bio,
na račun tuge, na račun sreće šale zbij'o,
život je cesta pa biraj gdje ćeš,
al' zalud grabiš i zalud stječeš,
kad tamo gore ništa od toga ponijet' nećeš.

Ref.
Jer nije sretan k'o puno ima,
sretan je onaj tko malo treba,
ne da se sreća zlatom kupiti,
sva blaga svijeta ništa ne vrijede,
jadan je onaj kog' vrag zavede,
pa cijeli život samo dukate na hrpu sprema,
đaba mu svega,
kad u duši mira nema.

Bježale godine, uvijek je tako,
pa i on stario polako,
i sve se rjeđe čula frula u jutro rano,
i prođe dobro, prođe i loše,
stari sokaci nestadoše,
i dođe, neko vrijeme njemu strano,
nestalo marve, nestalo gazda,
nestalo šuma i salaša,
nestalo s njima i posljednjeg Čordaša.

Umro je Andra onako tiho,
kako i umru takvi ljudi,
bez puno suza i tužnih stihova,
svećenik reče tek dvije, tri riječi,
pokoj mu duši, a bio je veći,
nego bi čovjek rekao na izgled,
samo je Sava na tren stala,
samo je vrbak spustio grane,
ljudi se kunu da su psi plakali.

Ref.
Jer nije sretan k'o puno ima,
sretan je onaj tko malo treba,
ne da se sreća zlatom kupiti,
sva blaga svijeta ništa ne vrijede,
jadan je onaj kog' vrag zavede,
pa cijeli život samo dukate na hrpu sprema,
đaba mu svega,
kad u duši mira nema.

Nadam se da sam nekome pomogao!

Ako trebate još nešto samo se javite!

Pozdrav! :)